ΔE u praksi: kako dogovoriti i proveriti odstupanje boje

ΔE izražava razliku između dve boje prema određenom proračunu. ΔE*ab, CMC i CIEDE2000 nisu ista formula. Granica dogovorena za jednu metodu ne prenosi se automatski na drugu. U izveštaju zato napišite formulu i njene relevantne parametre.

Broj se računa iz podataka nastalih merenjem. Potrebni su usklađen instrument i geometrija, M uslov, podloga ispod uzorka, iluminant, standardni posmatrač i stanje otiska. Razlika između dva izveštaja može nastati i zbog različitih uslova merenja.

U najjednostavnijoj Lab geometriji, ΔEab je euklidsko rastojanje: √[(ΔL*)² + (Δa*)² + (Δb*)²]. Ako je ΔL=0, Δa*=3 i Δb*=4, rezultat je 5. Na prvoj ilustraciji upravo taj pravougli trougao pomaže da se vidi šta broj predstavlja.

CIEDE2000, često zapisano ΔE00, drugačije vrednuje komponente razlike i njihove međusobne odnose da bi bolje pratilo opažaj u različitim oblastima bojenog prostora. Zato ΔE*ab=5 i ΔE00=5 nisu međusobno zamenljive izjave. Isto važi za CMC i druge metode. Naziv formule mora ostati u zaglavlju izveštaja, a relevantni parametri i uslovi u specifikaciji.

Jedna brojka ne govori ni u kom smeru se uzorak promenio. Za korekciju je zato korisno pogledati i pojedinačne razlike L*, a* i b*, odnosno druge komponente koje zahteva metoda. Ista ukupna razlika može nastati pretežno promenom svetline ili pretežno promenom nijanse, a proizvodni uzrok ne mora biti isti.

Referenca može biti odobren fizički uzorak sa dokumentovanim podacima, definisana spot boja ili odgovarajući karakterizacioni cilj. Stari požuteli otisak, slika sa interneta i fotografija telefonom nisu međusobno zamenljive reference.

Za brend boju navedite na kojoj podlozi i pod kojim uslovima važi odobrenje. Ako planirani proces ne može da postigne referencu, prvo napravite probu i odobrite dostižnu zamenu ili izaberite drugi postupak. Ne obećavajte nultu razliku za sve podloge.

Referenca može biti definisan skup ciljnih vrednosti, odobren fizički uzorak ili drugi dogovoreni standard. Fizički uzorak treba identifikovati i čuvati tako da se zna njegovo poreklo i stanje. Izbledeli uzorak iz izloga i nov otisak nisu nužno pošten par za ocenu ponovljivosti štampe.

Ako se meri referentni otisak, merite ga istim postupkom kao proizvodni. Razlikujte neotisnut papir, puna polja, mešane tonove i spot boje. Posebno važne boje mogu dobiti zaseban kriterijum, uz dogovor šta se dešava kada nisu dostupne u gamutu izabrane tehnologije. Nije korisno obećati strogu toleranciju prema fizički nedostižnoj meti bez odobrenog načina simulacije.

Prosek je 1,8, a maksimum 4,2. Ako je u ovom izmišljenom primeru dogovoreno da prosek bude najviše 2,0 i svako polje najviše 3,0, uzorak ne prolazi. Prosek je dobar, ali polje D prelazi granicu. Ovi brojevi služe objašnjenju i nisu univerzalne industrijske tolerancije.

Uzmimo 50 kontrolnih polja. Četrdeset devet ima razliku 1,0, a jedno 8,0. Prosek je (49 × 1 + 8) / 50 = 1,14. Izveštaj sa istaknutim prosekom zato može izgledati vrlo dobro, iako jedno polje ozbiljno odstupa. Ako je to baš ključna boja logotipa, korisnički rezultat može biti neprihvatljiv.

Drugi grafikon prikazuje taj zamišljeni niz. U ilustrativnom dogovoru sa prosekom najviše 1,5 i pojedinačnim maksimumom najviše 3,0, prosek bi prošao, a maksimalna razlika ne bi. To nisu univerzalne industrijske tolerancije; primer pokazuje zašto specifikacija mora definisati oba kriterijuma kada su oba bitna.

Kod izveštaja proverite i da li su svi obavezni uzorci uopšte uključeni. Brisanje nepovoljnog polja bez jasnog razloga može veštački poboljšati prosek. Ako je očitavanje neispravno, ponovite merenje i dokumentujte razlog; nemojte neprimetno pretvoriti problematično polje u nepostojeći podatak.

Pored ukupne razlike, korisne su informacije o promeni svetline, hrome i tona. Ipak, iz jednog ΔE broja ne sledi direktna korekcija nanosa određene boje. Uzrok se proverava kroz proces, separaciju, materijal i merne podatke.

Procena kvaliteta uključuje i gradijente, uniformnost, fine detalje i oštećenja. Mala razlika punog polja ne garantuje dobru sliku ili prihvatljiv površinski izgled. Granične uzorke procenite i vizuelno pod dogovorenim uslovima.

Kolorimetrijsko poklapanje ne potvrđuje sve osobine proizvoda. Dva otiska mogu imati sličan Lab rezultat na kontrolnim poljima, a razlikovati se po sjaju, zrnastosti, oštrini, prugama ili mehaničkoj otpornosti. Na teksturiranoj podlozi značajni mogu biti i način uzorkovanja i ujednačenost površine.

Vizuelni pregled zato treba da obuhvati tipičan sadržaj, a ne samo mernu traku. Ako se boja menja pod različitim svetlom, razmatra se metamerizam. Ako se menja pod uglom, analiziraju se sjaj i specijalni efekti. ΔE je snažan alat kada se koristi za pitanje kojem je namenjen, ali nije zbirna ocena svake osobine štampe.

Dogovorite gde i kada se meri: početak, reprezentativne tačke tokom rada, položaji na tabaku ili širini rolne i završni uzorak. Broj uzoraka mora odgovarati riziku i proizvodnom dogovoru. Jedan dobar otisak ne predstavlja dokaz da je ceo tiraž jednak.

Za ponovljivost čuvajte neobrađene rezultate i identifikaciju uzoraka. Ako se rezultat promeni posle sušenja ili laminacije, odredite u kojoj fazi se radi prihvatanje. Ne poređujte nenamerno nedorađen uzorak sa laminiranim odobrenjem.

Dogovorite gde i kada se uzorkuje: položaji na tabaku ili širini materijala, početak stabilnog rada, intervali i provera posle značajne promene. Učestalost zavisi od rizika, dužine tiraža i stabilnosti procesa. Jedno dobro početno merenje ne potvrđuje stanje poslednjeg dela tiraža.

Rezultate je korisno prikazati kroz vreme ili redosled uzoraka. Trend otkriva polagano pomeranje i kada pojedinačni uzorci još zadovoljavaju granicu. Ako promenite referencu ili merni režim usred serije, to jasno označite, jer se pre i posle više ne porede potpuno isti uslovi.

Zapišite referencu, materijal, postupak, fazu merenja, instrument, geometriju, M uslov, mernu podlogu, iluminant/posmatrača, formulu, prosečni i najveći dozvoljeni rezultat i posebna pravila za brend boje. Navedite odgovornu osobu i način postupanja pri odstupanju. Obrazac uz ovaj tekst pomaže da važni podaci ne ostanu usmeni.

Kada nalaz ne prođe, prvo potvrdite da je merenje validno. Zatim odredite da li je problem lokalno polje, grupa boja, jedna zona ili ceo izlaz. Uporedite ga sa podlogom, punim tonovima, tonskim krivama i važećim profilom. Ovakav redosled često otkriva konkretan uzrok pre nego što se pristupi novom profilisanju.

Zaključak treba da bude operativan: prihvaćeno, potrebna korekcija i nova provera, ili potrebno usaglašavanje očekivanja zbog ograničenja reprodukcije. Uz odluku ostaju referenca, formula, uslovi i identifikacija uzorka. Bez toga se isti broj pri sledećem poslu lako protumači drugačije.